Недеља, 23. децембар 2018.
Коларчева задужбина у 20 часова
СИМОН ТРПЧЕСКИ: „МАКЕДОНИСИМО“
Симон Трпчески, клавир
Александар Краповски, виолина
Александар Сомов, виолончело
Хидан Мамудов, кларинет, саксофон, кавал
Влатко Нушев, удараљке
Цене улазница: 600 и 800 динара
Македонски пијаниста светског реномеа Симон Трпчески представља свој нови, емотивни пројекат – „Македонисимо”! После наступа на највећим концертним сценама широм Европе, овај пројекат ће бити представљен у Великој дворани Коларчеве задужбине 23. децембра, у 20 часова.
Македонска народна музика одликује се богатством ритмичких образаца, као и разноликошћу мелодијских и кореографских карактеристика. Најлепше македонске традиционалне мелодије, углавном играчког карактера, специјално за овај пројекат, обрадио је за петочлани камерни састав композитор Панде Шахов у сарадњи са Симоном Трпческим.
СИМОН ТРПЧЕСКИ, клавир
„Уметност Трпческог састоји се у томе што успева да проникне дубоко у дело и изнесе на површину суштински карактер и супстанцу партитуре. […] Спретност и страственост пијанисте произвели су интерпретацију која је била неодољива у својој свежини и откривању самог срца музике.”
The Telegraph
Македонски пијаниста Симон Трпчески наступа са водећим оркестрима света као што су Лондонски симфонијски оркестар, Краљевски Консертхебау оркестар, Руски национални оркестар, Француски национални оркестар, Краљевска филхармонија Галиције, Њујоршка филхармонија, Нова јапанска филхармонија, Кинеска филхармонија. Редовно одржава реситале у светским метрополама као што су Њујорк, Лондон, Париз, Минхен, Токио... Међу фестивалима камерне музике на којима наступа издвајају се фестивал у Вербијеу, Музички фестивал у Аспену, Међународни фестивал у Бергену, Фестивал на Балтичком мору и Би-би-си Промс.
Редовно сарађује са диригентима као што су Марин Алсоп, Томас Даусгард, Густаво Дудамел, Јакуб Хруша, Владимир Јуровски, Сузана Мелки, Андрис Нелсонс, Ђанандреа Носеда, Сакари Орамо, Антонио Папано, Василиј Петренко, Јука-Пека Сарасте, Кшиштоф Урбански... Током јесени 2017. Симон Трпчески је остварио низ концерата у лондонском Вигмор Холу као резидентни уметник, укључујући дуо реситал са сталним сарадником виолончелистом Данијелом Милер-Шотом, као и британску премијеру пројекта „Македонисимо“.
Дискографија Трпческог је обимна и ужива неподељене симпатије публике и критике. Његов први албум објављен за компанију EMI 2002. године освојио је награде „Editor’s Choice” (Избор уредника) и „Debut Album” (Најбољи деби) часописа Gramophone. Његове интерпретације сва четири клавирска концерта Сергеја Рахмањинова са Василијем Петренком и Краљевским филхармонијским оркестром Ливерпула освојиле су признања станице Classic FM, „Editor’s Choice” часописа Gramophone и Diapason d’Or. Снимак реситала који је Трпчески одржао марта 2012. у Вигмор Холу, објављен на етикети „Wigmore Hall Live”, одмах је одабран за „Classical CD of the Week” (Класични албум недеље) у избору часописа The Telegraph. Његов најновији албум објављен за Onyx Classics са снимком клавирских концерата бр.1 и 3 Прокофјева донео му је још једну награду Diapason d’Or, септембра 2017. године.
Уз подршку уметничке организације Култур Оп и Министарства културе Републике Македоније, Трпчески редовно ради са младим музичарима у Македонији.
Рођен у Македонији 1979, Симон Трпчески је дипломирао на Музичкој академији у Скопју, где је студирао у класи Бориса Романова. На почетку каријере освојио је награду BBC New Generation Artist (Би-би-си Уметник нове генерације) и Награду за младе уметнике Краљевског филхармонијског друштва 2003. године.
Панде Шахов (1973) је учио композицију у класи Риста Аврамовског, да би се потом уписао на Факултет музичке уметности Универзитета „Свети Ћирило и Методије“ у Скопљу, где је дипломирао у класи Томислава Зографског. Такође је приватно изучавао џез хармонију у класи познатог композитора и аранжера Илије Пејовског. Као добитник Чивнинг стипендије, Шахов је завршио постдипломске студије на Краљевском колеџу за музику у Лондону, где је студирао у класи Џулијана Андерсона. Године 2013. стекао је докторат Универзитета Ројал Холовеј у Лондону, под менторством Филипа Кашијана.
Панде Шахов живи у Енглеској и предаје низ предмета на Краљевском колеџу за музику у Лондону и на Алтон колеџу у Хемпшајру. Активан је као организатор концерата, уметнички вођа радионица и диригент нове музике.
Музику Панда Шахова изводили су Македонска филхармонија, Софијска филхармонија, Симфонијски оркестар из Борнмаута, Лондонски филхармонијски оркестар, Симфонијски оркестар Баљшој театра, Македонска опера и балет, као и ансамбли за нову музику De Ereprijs, Lontano, Chroma, New Noise, Contemporary Consort, California EAR Unit, Horizonte и други.
Панде Шахов остварује плодну сарадњу са пијанистом Симоном Трпческим. За реситал на отварању Међународне пијанистичке сезоне Саутбенк центра у Лондону, 2009. године, Трпчески је поручио од Шахова композицију у част годишњице Шопеновог рођења. Тако је настала свита „Songs and Whispers“, чија се два става односе на Шопенова дела, док су преостала четири изграђена на бази македонског музичког фолклора. Након успешне премијере у дворани „Краљица Елизабета“ Саутбенк центра, Трпчески је изводио ову свиту у неким од најпрестижнијих концертних дворана, укључујући „Волт Дизни“ центар у Лос Анђелесу и Аудиторијум Лувра у Паризу. Нови плод сарадње двојице уметника је Концерт за клавир и оркестар бр. 2 Панда Шахова, који је Симон Трпчески поручио и премијерно извео августа 2018. у САД.
Пројекат „Македонисимо“ имао је светску премијеру на Фестивалу у Лудвигсбургу, маја 2017. године. Од тада, ова пажљиво одабрана група македонских музичара остварила је низ успешних гостовања на концертним подијумима широм Европе.
Композитор Панде Шахов у програмској белешци објашњава концепт овог озбиљног уметничког подухвата, којим се на један добро осмишљен и структуиран начин представља музичко наслеђе Македоније.
МАКЕДОНИСИМО
Панде Шахов: Плетенице
Плетеница 1
Пембе
Бувчанско
Беровка
Малешевка
Црногорка
Плетеница 2
Чије је она девојче – посвећено родитељима Симона Трпческог
Ибрахим оџа
Беранче
Плетеница 5
Филка мома
Ситна лиса
Старо Чуново
Ратевка
Драчевка
Пауза
Плетеница 3
Не си го продавај, Кољо, чифликот
Жетварки
Чучук
Плетеница 4
Велигденско
Пиперково
Помниш ли либе, Тодоро
Јанино
Плетеница 6
Метово
Пелистерско
Поступано
Македонска народна музика ужива поштовање етномузиколога и публике широм света. Иако је реч о релативно малој географској регији, Македонија је изнедрила изузетно богатство песама и игара које се одликује сложеним ритмичким обрасцима и разноликошћу мелодијских и кореографских карактеристика. То богатство израза и разноврсност гестова можда је резултат политичког и друштвеног окружења, које су често обликовали освајачи са циљем асимиловања локалног живља. И заиста, у недостатку могућности за друштвени и културни развој, људи у овим регијама изражавали су се поезијом, песмом и игром, будући да су схватали да ове форме израза представљају једини начин за очување сопсвеног идентитета и културе. Током више векова, није било покушаја да се забележи обимно македонско фолклорно музичко стваралаштво. На почетку 2о. века, неколико ентузијаста из региона заинтересовало се за ово, у то време, неоткривено музичко и кореографско благо. Те пионире нарочито је занимао жанр традиционалног кола: оро. Једно од најпознатијих ора, Тешкото (Тешко коло) извођено је на фестивалима народне музке у Западној Европи између два светска рата. Након оснивања ансамбла Танец 1949. године, а недуго затим и Института за фолклор, кренуло је организованије проучавање, а то је омогућило научницима и љубитељима музике да отпочну са снимањем и анализирањем материјала ког је било у изобиљу.
Најзначајнија карактеристика македонског фолклорног идиома су мешовити ритмови. Иако слични обрасци постоје и у другим музичким традицијама Балкана, они имају посебно аутентичан призвук у македонској народној музици. То је можда произашло из ритма македонског говора у коме је дужина свих самогласника иста, без обзира на број слогова у речи. Док се у већини других језика тросложна реч „сабија“ у простору који би заузимала двосложна, што резултира триолом, у македонском језику се додатни временски интервал додаје на крају тросложне речи.
Идеја за овај пројекат потекла је од Симона Трпческог и његова страст према традиционалној музици била је покретачка сила током целокупног периода осмишљавања. Сваки од шест ставова укључује песме и игре са истоветним метричким обрасцима. „Медли“ народних игара или песама обично се назива сплет, али ја више волим да користим реч плетеница, па је тако читав циклус добио назив Плетенице (мак. Плетенки).
Плетеница 1 једина је у правилном, двочетвртинском такту. Почетно оро Пембе је разиграна, опуштена игра, вероватно из Скопља и/или Велеса и још увек је веома популарна на прославама. Модални карактер хармонског језика и приметни оријентални утицаји спајају се на занимљив начин у овој игри. Бувчанско оро потиче из села Буф у општини Лерин. Беровка и Малешевка су позната ора из Малешева. Игре из источних карајева су познате по кореографској сложености. Копачката, оро из оближње области Пијанец, налази се на листи УНЕСКО-вог светског блага. Став се завршава другом темом популарне Црногорке из Скопске Црне Горе.
Плетеница 2 заснована је на песмама и играма у такту 12/8 (увек у неправилним комбинацијама). Започиње изузетном бојом инструмента кавал, песмом коју је Трпчески запамтио коа дете: Чије је она девојче је деликатна, лирска песма, коју је записао један од првих македонских мелографа Васил Хаџиманов. Ибрахим оџа има много верзија, и као песма и као игра, и такође је веома популарна у суседним земљама. Игра Беранче, коју обично изводе само мушкарци, потиче из села Бер, близу Лерина (Флоринe на грчком). Став се завршава једном од тема из Ибрахим оџе са карактеристичном „циганском скалом“ и тешким, потресним карактером, пре завршног убрзања.
Плетеница 3 је у такту 9/8 (који се метрички разлаже на 2+2+2+3) и започиње једном од најомиљенијих македонских песама свих времена: Не си го продавај, Кољо, чифликот, у којој певачица упозорава свог вољеног да мора да се одрекне свог разузданог животног стила. Она га моли да не продаје земљу, јер јој онда мајка неће дозволити да се уда за њега. Следе две игре: Жетварки (Жетелачке игре), заснована на кореографској традицији околине Кочана, и Чучук (из Скопске Црне Горе); прва је меланхолична, а друга оптимистична и жустра.
Плетеница 4 истражује два најнеобичнија метричка обрасца: 18/8 (2+2+3+2+2+3+2+2) и 22/8 (2+2+3+2+2+3+2+2+2+2). Упркос дужини ових образаца, музика тече природно, без чудних акцената и осећаја неправилности. Велигденско (Ускршње оро) засновано је на песми Кинисало малој моме (Млада девојка је отишла) из региона Тиквеша. Пиперково (Биберово оро) једна је од најпопуларнијих игара кларинетисте виртуоза Тала Огненовског. Песма Помниш ли либе, Тодоро (Сећаш ли се, моја драга, Тодоро), с друге стране, буди осећање носталгије, јер певач пита своју вољену Тодору да ли памти време су били млади и заљубљени. Завршно Јанино оро обично се свира на кавалу (косој фрули, која је карактеристична за Балкна и делове Азије) или гајдама. Ова транскрипција представља омаж легендарном свирачу на гајдама Пецу Атанасовском.
Плетеница 5 фокусира се на песме и игре у такту 7/8, који је један од најчешћих метричких образаца у македонској народној музици, обично у комбинацији 3+2+2. Почетна песма је Филка мома (Девојка Филка) из града Кукуша на југу земље. Следи Ситна лиса (Скопска Црна Гора), у миксолидијском модусу и са необичном променом ритмичког груписања на половини фразе. Средишње место у овом ставу заузима Старо чуново (оро), такође познато као Невестинско. Ова транскрипција је још један омаж Талу Огненовском, који је био мајстор аутентичног звука чалгије, жанра традиционалне свирке који је карактеристичан за музички живот већих градова. Ратевка је још један драгуљ из региона Малешева (из села Ратево) и представља мој омаж флаутисти Ивану Терзијеву. Драчевка потиче из села Драчево у близини Скопља.
Плетеница 6 представља три игре у такту 13/8 (2+2+2+3+2+2). Након Метовог ора следе два веома позната ора: Пелистерско Тала Огненовског (Пелистер је највиши врх на планини Баба, између Преспанског језера и града Битоља). Поступано је жустра игра из скопске регије, која даје могућност за енергичан завршетак.
У овом пројекту који има за циљ, између осталог, представљање македонске музичке традиције, песмама и играма се не приступа на „академски“ начин. Као композитор, желео сам да сместим оригинални материјал у мој сопствени звучни свет, који је подједнако под утицајем импресионистичког третмана одзвука и џез хармонија. Стога финални резултат није аутентичан у етномузиколошком смислу, нити представља композиторску „стилску вежбу“. Када сам почео да радим, у глави су ми се врзмала многа питања, баш као што се дешава и током рада на другим композицијама. Многа од тих питања остају без одговора, чак и након завршетка овог дела. Ово је само један могући – и врло личан – приступ транскрипцијама оригинала. Желео бих да позовем слушаоце да наставе да откривају ову музику, најпре у интерпретацијама мајстора које сам раније набројао; њихов приступ је аутентичнији и свакако завређује да буде истражен.
Желели бисмо да се захвалимо Институту за фолклор и Ансамблу Танец што су нам ставили на располагање своје ресурсе и изузетну експертизу. Посебно се захваљујемо Влатку Нушеву, који је одиграо активну улогу у обликовању финалне партитуре, нарочито деонице перкусија.
Панде Шахов, марта 2017.
