Новости
До сада најамбициознија прослава Нове године у Београду настављена је јуче, 30. децембра. Испред Дома Народне скупштине Србије наступили су „Ван Гог“ и Жељко Јоксимовић. Према првим проценама, до сада је на централном месту празничног окупљања за ова два дана било око 20.000 посетилаца. Очекујемо вас вечерас за дочек Нове 2016. године, када наступају „Тропико бенд“, Стивен Сигал и Лепа Брена у још већем броју! Наравно, уколико се не определите за програме у Сава центру – Нова година „Отмено“!
{gallery}vesti/30-12-2015:::0:0{/gallery}
Спектакуларан дочек Нове 2016. године приређен је јуче испред Дома Народне скупштине у Београду! Неколико десетина хиљада Београђана и њихових бројних гостију имали су јединствену прилику да на преласку из старе у нову годину виде и одслушају „Тропико бенд“, Стивена Сигала и Лепу Брену! Пошто слике говоре више од речи, погледајте фотографије! Изволите и вечерас на репризу Нове године - од 21 час свирају „Неверне бебе“, а после њих наступа Харис Џиновић!
{gallery}vesti/31-12-2015:::0:0{/gallery}
Завршно вече четвородневне прославе Нове 2016. године донело је још један тријумф. Упркос веома ниским температурама, бројна публика је репризу Нове године дочекала са својим миљеницима - групом „Неверне бебе“ и Харисом Џиновићем. Према наводима надлежних, током четири дана трајања разноврсног и богатог концертног програма, у публици је било чак 150.000 слушалаца, од којих су значајан број чинили страни туристи.
{gallery}vesti/01-01-2016:::0:0{/gallery}
13. јануар / ТРГ БАЈКИ ( Установа културе „ВУК“)
Програм за децу
Прослава православне Нове године у Београду биће организована на Тргу бајки, а целодневни програм биће посвећен деци.
У кућици испред Установе културе „Вук Стефановић Караџић“ у 12 часова ће бити одржана дечија радионица писања новогодишњих честитки, у организацији Удружења самохраних родитеља и деце и са инвалидитетом „Плава шкољка“. Кроз радионицу, малишани ће имати прилике да науче како су се некада писале новогодишње честитке, а унутрашњост кућице ће бити обложена текстовима честитки.
Од 13 до 18 часова на Тргу бајки ће уследити читање бајки и песама, „екорадионица – Србијашуме“ и извлачење добитника наградних игара. Радионица „Камичак“ на којој ће се израђивати новогодишње фигурице од колоритне глине биће организована од 18 до 20 часова. Спајањем основних облика, деца ће на једноставан начи кроз игру и забаву научити технике моделовања
У фаојеу Мале сале УК „Вук“, од 16 до 20 часова биће организована радионица Центра за експерименталну уметност.
У Великој сали УК „Вук“ од 16 до 20 часова одржаће се музички програм и аукција новогодишње јелке. У 16 часова ће наступити Леонтина и Дечији хор „Чаролија“, у програму под називом „Новогодишња бајка са хором Чаролија и Леонтином“ , а на репертоару су пригодне новогодишње и божићне песме као и поп-рок хитови 80-их.
У 16.30 часова је аукција новогодишње јелке за коју су украсе правила деца са индалидитетом. Организатори аукције су позориште УК „Вук“ и Удружење „Плава шкољка“ који позивају посетиоце да својом хуманошћу помогну развоју креативности деце и младих са инвалидитетом.
Од 17 часова следи наступ групе „Авангарда“, а после овог, од 18 часова наступ дечије рок групе „Мастербластерс“, репрезентативног бенда „Мастер Бластер“ школе - прве школе за поп и рок музику. Од 19 часова наступа музичка група „Лавиринт сећања“.
Током целог дана, на штандовима постављеним на Тргу бајки, посетици ће моћи да науче о старим занатима кроз радионице и презентације Удружења старих заната „Наше руке“, а осам издавачких кућа ће презентовати издања за децу.
ПРОГРАМ
Плато испред УК „Вук“
12.00 - 13.00 Радионица за децу „Плава шкољка“ – писање новогодишњих честитки
13.00 - 18.00 Програм УК „Вук“: читање бајки и песама, екорадионица Србијашуме и наградне игре
18.00 - 20.00 Радионоца „Камичак“
Фоаје Мале сале УК „Вук“
16.00 - 20.00 Радионица Центра за експерименталну уметност
Велика сала УК „Вук“
16.00 -16.30 „Новогодишња бајка са хором Чаролија и Леонтином“
16.30 - 17.00 Аукција новогодишње јелке
17.00 - 18.00 Музички наступ „Авангарда”
18.00 - 19.00 Музички наступ „Мастербластерси“
19.00 - 20.00 Музички наступ „Лавиринт сећања“
Јуче, 15. марта, у Скупштини града Београда одржана је пресс конференција поводом 63. Београдског фестивала документарног и краткометражног филма.
На фестивалу који се одржава од 20. до 26. марта биће приказано 78 филмова у такмичарским селекцијама, и 31 филм у ревијалном програму. Биће додељено укупно 15 награда, једна за животно дело, награде за најбољи филм у свакој селекцији, као и награде за најбољу камеру, монтажу, дизајн звука или композицију које се додељују искључиво домаћим филмовима. Гран при фестивала биће додељен најбољем краткометражном филму као и најбољем документарном филму.
Окупљенима се први обратио Андреја Младеновић, заменик градоначелника Београда и председник одбора фестивала. Он је истакао да је ово фестивал са најдужом традицијом у земљи и да је поносан што се та традиција наставља, повећава број филмова, број награда, квалитет аутора, као и да је важно да фестивал и даље опстаје. Такође се захвалио свима који су помогли одржавање фестивала- ЦЕБЕФ-у, Секретеријату за културу и Министарству за културу, као и Филмском центру Србије и компанији Лукоил, главном спонзору.
Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, истакао је значај фестивала следећим речима: „Дуга и богата традиција овог фестивала представља златни пресек свега оног што је важно у филмској области у последњих шездесетак година. Аутори који су касније стицали славу и репутацију у свету прве награде добијали су управо на овом фестивалу, Крсто Шканата, Анте Бабаја, Пуриша Ђорђевић, Душан Макавејев и многи други.“ Он је такође поменуо да је ове године издвојен 15% већи буџет за организацију у односу на прошлу годину, у циљу стимулације и унапређивања ове значајне културне манифестације.
Ненад Поповић, уметнички директор фестивала, представио је програм који нас очекује као и измене у концепцији фестивала. Прво што је истакао је смањен број филмова у односу на раније године, и да је публици понуђен згуснутији програм из кога су изостављени документарци који више приличе телевизији, како би се акценат ставио на филмску форму. Значајна промена је и такмичарска селекција у којој су документарни филмови из југоисточне Европе, будући да су нам они тематски и културолошки блиски. Он је такође открио шта ћемо гледати на отварању фестивала- кратки докуметарни филм Варичела, о две девојчице које спремају испит на балетском конзерваторијуму, као и један од најбољих документараца из прошле године, Породични посао, који говори о три генерације познатих грчких етномузичара са Крита.
Нада Савић, програмски директор фестивала, споменула је и остале такмичарске селекције- краткометражни филмови у три категорије, анимирани, документарни и играни. У оквиру сваке категорије постоји подела на домаће, стране и филмове из југоисточне Европе. Поменула је и да ће на фестивалу бити представљен двд Историја анимираног филма у Србији.
Бобан Јевтић, директор Филмског центра Србије, прокоментарисао је учешће филмског центра у организацији фестивала, првенствено у подршци наградама у такмичарском програму, али и у одржавању радионица чији је циљ да развију дијалог између публике и филмских професионалаца.
Марко Поповић, уредник филмског програма Дома омладине, истакао је да је та институција фокусирана на филмове које публика не може да види у редовној дистрибуцији, ауторе и жанрове који су ван мејнстрима, због чега му је изузетно драго да баш Дом омладине ове године може да угости фестивал, посебно због радионица на којима се ствара невероватна креативна енергија.
Милан Лазовић, директор ЦЕБЕФ-а, споменуо је и да ће фестивал угостити велики број домаћих и страних гостију, као и да је најважнији чинилац управо публика, којој се изашло у сусрет симболичном ценом карте од 200 динара.
Синоћ је у Дому омладине Београда свечано отворено 63. издање једног од најдуговечнијих филмских фестивала у Европи.
Уводну реч дао је Ненад Поповић, уметнички директор фестивала: “Посебна ми је част да стојим овде пред вама вечерас, а такође и велика одговорност због свих уметника и професионалаца који су овај посао радили претходне 62 године. За филмове које ћете гледати одговоран сам ја, као и Наташа Дамњановић, Маша Нешковић и Растко Ћирић. Желели смо да направимо ригорозне селекције, да смањимо број филмова, али и да се упустимо у потрагу за новим филмским визијама и формама. Колико смо успели, судите ви као публика. Покушали смо да укротимо програм овог фестивала, да селекције буду јасно сагледане и да вас филмови покрену на дубљем нивоу, надам се да ћете уживати.”
Након њега, публици се обратио председник одбора фестивала, Андреја Младеновић, који је званично прогласио фестивал отвореним. Он је подсетио да се први фестивал одржао 1954. године у Пулској арени, да би се после 6 година преселио у Београд, као и да је први пут под именом Београдски фестивал документарног и краткометражног филма одржан 2004. године. Младеновић је позвао публику да у наредних 6 дана у што већем броју посећује пројекције на којима ће бити приказано 109 филмова, и захвалио се свима који су ове године помогли организацију фестивала.
{gallery}vesti/otvaranje-63-bff:::0:0{/gallery}
Награда за животно дело додељује се 27. пут од 1987. године. Одбор је донео једногласну одлуку да се ово признање постхумно додели историчару филма, редитељу и професору, Дејану Косановићу. Професор Раденко Ранковић у дирљивом говору присетио се свог некадашњег професора, а затим и колеге на Факултету драмских уметности, након чега је публика имала прилику да погледа кратак филм о Косановићу коју је фестивал припремио у његову част. Ранковић је потом уручио награду Мелити и Јелени Косановић, Дејановим ћеркама, које су се захвалиле следећим речима: “У име Дејанове супруге Жанке и свих чланова његове породице желимо да вам се захвалимо на овом изузетном признању које одаје почаст његовој животној и несебичној посвећености кинематографији.”
Кратки документарни филм Варичела Виктора Косаковског имао је част да пробије лед овогодишњег фестивала. Након тога, публика је уживала у филму А Фамилy Аффаирредитељке Ангелики Аристоменопулу, која је поздравила публику пре пројекције и најавила своје остварење, дугометражни документарни филм о једној од најпознатијих музичких породица са Крита.
Подсећамо вас да ће вам се сутра на пресс конференцији обратити:
понедељак - 21. 3. 2016. у 14х, хол испред велике сале Дома омладине
Ангелики Аристоменопулу, редитељка
филм А Фамилy Аффаир
Проф. Раденко Ранковић
О добитнику Награде за животно дело, Дејану Косановићу
Завршен 63. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма, додељене награде
У Дому омладине, 26. марта, свечано је затворен 63. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма. Ненад Поповић, уметнички директор фестивала, сумирајући утиске, изјавио је да београдска публика итекако има слуха за уметнички филм и да се нада да ће и 64. издање фестивала бројних уметничким остварењима напунити платно, а затим и бројном публиком напунити сале. О најбољим филмовима такмичарског краткометражног програма одлучивао је жири у саставу Милош Спасојевић, Александра Миловановић, Антонис Пападопулос, Петра Селишкар и Вера Влајић, док су о дугометражним остварењима одлучивали Адела Пеева, Мила Турајлић и Младен Ковачевић.
Главне награде, Гранд приx фестивала, понела су два остварења- Кембриџ бугарске редитељке Елдоре Трајкове, који је однео победу у категорији дугометражних документарних филмова, и Искон Анима Аетернам домаћег редитеља Михајла Драгаша који је проглашен за најбољи краткометражни филм. Публика је имала прилике да ужива у ова два победничка остварења након церемоније доделе награда.
Златне плакете Београда у селекцији краткометражних српских филмова додељене су у шест категорија: најбољи играни филм је Транзиција, ауторке Милице Томовић, најбољи анимирани филм је Вис Дубиум аутора Михајла Драгаша, најбољи документарни филм је Украс света аутора Стефана Красића.
За најбољу камеру награђен је Матија Муњиза Петровић, директор фотографије филма Љубав у доба контроле. Јелена Максимовић награђена је за најбољу монтажу за филм Транзиција, а Јаков Мунижаба за најбољи дизајн звука филма Парадигма.
{gallery}vesti/zatvoren-63-bff:::0:0{/gallery}
У регионалној селекцији краткометражних филмова, Златна плакета Београда додељена је следећим ауторима: Павловић Јури за филм Пикник -најбољи у категорији играних филмова, Бруну Разуму за Тајни лабораториј Николе Тесле- најбољи у категорији анимираних филмова, и Јелени Новаковић за филм Ана трг- најбољи документарни филм.
И најбољи филмови у међународној краткометражној селекцији награђени су Златним плакетама у истим категоријама: Дамиан Кочур награђен је за најбољи играни филм за остварење Оно што желим, Борислав Шајтинац за најбољи анимирани филм Политика, и Хардик Мехта за најбољи документарни филм Познат у Ахмедабаду.
Посебно признање жири је доделио филму Пут за Кујумбу, аутора Мирослава Савића, који се такмичио у домаћој селекцији краткометражних играних филмова. Он је такође освојио и награду Јован Аћин коју традиционално већ 24 године додељује Удружење филмских уметника Србије
БФФ се ове године вратио у сале Дома омладине, и може да се похвали 25% већом посетом у односу на последњи пут кад се одржавао у истом простору. Током шест дана фестивала приказано је укупно 109 филмова - 78 у такмичарским селекцијама, и 31 у пратећим програмима. Публика је такође имала прилику да се упозна са фестивалом Курзфилмтаге из Винтертура у Швајцарској и погледа најбоља остварења овог престижног фестивала, као и да види прве анимиране филмове направљене на нашим просторима захваљујући ДВД издању Српски анимирани филм 1.
Специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за град Београд за 2015. додељeно је виолинисти Немањи Радуловићу, чији је незаборавни наступ у Студентском парку обележио почетак 24. Београдског летњег фестивала. Градоначелник Београда, Синиша Мали, уручио је у Старом двору награде Града Београда које се по четрнаести пут у деветнаест категорија додељују најзаслужнијим грађанима за претходну годину.
Градоначелник је истакао да се захваљујемо најбољима међу најбољима, јер су својим радом, талентом и знањем заслужили да понесу најпрестижније признање Града Београда.
Након пет година обнове, 22. априла биће отворен потпуно реконструисани стадион „Ташмајдан”, који је део истоименог спортско-рекреативног центра и култно место које памте генерације Београђана. Ташмајдан се поново отвара спектакуларним концертом, намера је да му се врати стари сјај и пружи могућност новим генерацијама да проводе ту време бавећи се спортом или присуствујући концертима.
На концерту, који почиње у 19 часова, наступиће „Рибља чорба”, „Ван Гог”, „Електрични оргазам”, „Пилоти”, „Галија” и хор „Чаролија”, који предводи Леонтина. Музичари су најавили добар провод, евоцирајући успомене на ово култно место и истакли да им је указана велика част што ће одржати концерт на Ташмајдану.
Карте за концерт ће коштати само сто динара, а сав приход иде у хуманитарне сврхе - прикупљени новац намењен је Прихватилишту за децу.
Град Београд, компанија „Лукоил” и носиоци пројеката Установе културе „ЦЕБЕФ”, „Вук” и „Дадов” потписали су уговор на основу Споразума о сарадњи Града Београда и „Лукоила Србија” за 2016. годину. Уговоре су потписали заменик градоначелника Андреја Младеновић, генерални директор „Лукоил Србија” Андреј Куку, директор „ЦЕБЕФ”-а Милан Лазовић, директор УК „Вук” Светислав Гонцић и директор „Дадова” Владимир Мијовић.
Компанија Лукоил одлучила је да подршку пружи двема манифестацијама у организацији Центра београдских фестивала : ФЕСТ–у и Фестивалу документарног и краткометражног филма.
Младеновић је рекао да је овај уговор потписан, између осталог, и на основу дугогодишње сарадње града и те нафтне компаније, која је овај пут подржала одређене манифестације и културне пројекте. Генерални директор „Лукоила Србија” Андреј Куку, навео је како је „Лукоил Србија” социјално одговорна компанија која пружа свој удео у развоју града.